Opal je, kao mineraloška vrsta, poznat od davnina. Po sastavu je amorfni silicijum-dioksid sa promenljivim udelom vode u strukturi (SiO2·nH2O). Deli se na: 1. plemeniti, koji ima svojstvo da irizira, skupocen je i ugraduje se u skupoceni nakit, i 2. neplemeniti ili obicni opal, koji ne irizira, te stoga nije našao širu primenu u tradicionalnom juvelirstvu. Medutim, maštoviti savremeni obradivaci juvelirskog kamena, kao što su Sem Silverhok u SAD i Zoran Miladinovic kod nas, hrabro isprobavaju nove umetnicke forme i nove materijale, dokazujuci da kamen može dati prelep dragulj iako se tradicionalno ne smatra za skupocen.
Pre nekoliko godina u Oregonu (SAD) je otkriveno nalazište obicnog opala plave boje. Obicni opal ranije nije korišcen za juvelirsku obradu, ali je ovaj zbog plave boje, koja je u juvelirstvu zbog retkosti jako cenjena, i jedrine, ušao u eksploataciju. Ipak, pri ugradnji obicnog, kao i plemenitog opala u nakit, treba voditi racuna o njegovoj “zašticenosti”, jer zbog male tvrdine može biti izgreban tokom nošenja nakita.
Najpoznatija nalazišta plemenitog opala su ona u Australiji. Podaci o nalazištima obicnog opala su daleko redi u literaturi, jer im, upravo zbog cene, nije posvecivana pažnja. Kod nas je obicni opal relativno cest, ali se teško obraduje. Najpoznatiji su obicni opali Šumadije (zapravo raznobojni opalisani serpentiniti), dendriticni beli opali sa Zlatibora i zeleni opali Goleša.