Mavsitsit je plemenita stena intenzivne zelene boje, otkrivena 1963. godine u Burmi (danas Mjanmar), oko poznatih ležišta žada (jadeita). Otkrio ju je Edvard Gibelin, švajcarski gemolog, tokom svog putovanja po Burmi. Severna Burma je jedino mesto na svetu gde se ova stena može naci. Po jednoj hipotezi, ova metamorfna stena je nastala delimicnom metamorfozom bazicnih magmatskih stena pod uticajem visokog pritiska, pri cemu su temperature bile relativno niske. Pojedini novoformirani minerali su zatim alterisani (promenjeni) pod uticajem atmosferilija u uslovima bliže površini zemlje, i od tih minerala potice intenzivna zelena boja. Po drugoj hipotezi, buduci da je naden u obodnom delu krupnog, serpentinisanog peridotitskog tela, smatra se da je mavsitsit nastao usled bimetasomatskih procesa izmedu serpentinita i albitita tokom metamorfizma. Relikti hromita iz nekadašnje ultrabazicne stene se mogu naci u okviru tamnih pega i šara u mavsitsitu.
Mavsitsit je izgraden od 6 glavnih minerala, a intenzivnu zelenu boju mu daje hrom. Zbog varirajuceg udela pojedinih minerala, i njegova boja, i tvrdina (oko 7) i gustina (2,5 – 3,2) takode variraju.
U protekle cetiri decenije, mavsitsit je nazivan razlicitim trgovackim imenima: hlor(o)melanit, jadeit-albit i kosmohlor-žad.
Najviše se koristi za izradu kabošona, intalja i raznih ukrasno-upotrebnih predmeta. U poslednje vreme je prisustvo hroma u raznim sredinama, kao elementa kancerogenog u višem oksidacionom stanju, stavljeno pod lupu ekologa. Njegov moguci uticaj na zdravlje osoba koje nose nakit izraden od mavsitsita još nije ispitan.