Kristali se u ruci ili pogodnoj posudi drže nekoliko minuta pod mlazom hladne vode, a zatim se osuše i pune. Zapravo, temperatura vode može biti u opsegu od hladnjikave do sobne temperature, jer i sasvim ledena voda može da ih ošteti kao i vrela, čak i topla. Naročito je štetno naizmenično smenjivanje tople i hladne vode. Neki entuzijasti navode da se kristali smeju prati isključivo u čistoj vodi potoka, a nikako u vodi iz česme jer je puna hemikalija. Kamo sreće da je život kao u njihovoj glavi i 19. veku. Verovatno je ova metoda nastala kao zamena za iznošenje kristala na kišu, gde ih je istovremeno čistila i kiša i Zemlja.
Veoma je bitno upamtiti koji kristali se ne smeju izlagati ovom postupku, a to su svi koji mogu da promene svojstva pod uticajem vode.